Grožđe za zdrav organizam

Uživanje u grožđu (Vitis vinifera) datira još od drevnih naroda, koji su ga koristili kao eliksir mladosti. Pretpostavlja se da je prvo grožđe raslo oko obala Crnog mora šireći se ka jugu, još pre osam hiljada godina. Veruje se da su prva vina nastajala nekontrolisano na visokim temperaturama, gde je brzo dolazilo do vrenja soka grožđa. Takva vina bila su prava dionizijska poslastica – gusta, sirupasta i slatka. Najčešće su razređivana sa vodom i mešana sa začinskim biljem, medom i sirom. Sve do sredine 19. veka svaki isceđen sok od grožđa odmah je pretvaran u vino. Tek otkrićem pasterizacije uspeli su da dobiju nefermentisani sok kao posebno piće.

Iako postoje brojne sorte, većina uživalaca zna za belo i crno grožđe.

Crno grožđe treba da bude što tamnije, gotovo crno, a kada se grozd protrese zrna ne smeju da ispadaju. Kožica crnog grožđa veoma je vredna jer obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Sadrži i polifenole rezveratrole, antocijane, katehine i kvercetine. Oni su antioksidansi koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor. Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za bolesti srca. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je dokazano da pozitivno utiče na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara.

Crno grožđe trebalo bi jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Belo grožđe je u mnogo čemu slično crnom. Ima približno istu energetsku vrednost, što znači oko 20 odsto šećera, ali je u odnosu na crno grožđe siromašno fenolima. Takođe nije preterano bogato ni kalijumom i kalcijumom.

Suvo grožđe je zbog svoje slatkoće i lepljivosti dugo izbegavano, jer se smatralo da dovodi do propadanja zuba. Novija istraživanja su dokazala suprotno. Supstance iz suvog grožđa suzbijaju rast bakterija odgovornih za nastanak karijesa i bolesti desni, jer obiluju fruktozom i glukozom a ne saharozom, glavnim krivcem za oboljenja usne duplje.

Vinsko sirće trebalo bi da se nađe u svakom domaćinstvu, jer je istovremeno i hranljivo i lekovito. Vinsko sirće hladi i steže, smiruje dijareju i krvarenje. Od vinskog sirćeta spremaju se obloge za razne bolesti, a povremeno pranje celog tela mešavinom sirćeta i vode čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, čime organizam postaje otporniji na razne bolesti i spoljašnje štetne uticaje.

Osim što osvežava, grožđe predstavlja lek za čišćenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga, lečenje upalnih procesa, kao i za uklanjanje reumatskih tegoba i kožnih alergija. Grožđe deluje kao prirodni tonik organizma, usporava starenje, odnosno sprečava demenciju i degenerativne očne bolesti. Ne sadrži holesterol, ali utiče na stvaranje dobrog holesterola HDL. Zbog toga se grožđe posebno preporučuje deci, starijim osobama, rekonvalescentima, praktično svima, osim dijabetičarima, koji ovu voćku moraju pažljivo da koriste.

Ukoliko želite istinski ukusno grožđe, treba kupovati samo zrele grozdove, jer jednom ubrani grozdovi više ne sazrevaju. Poželjno je da zrnevlje grozda bude zelenkastožute boje. Grožđe se pere neposredno pre jela, a da bi se očuvalo sveže drži se u plastičnoj kutiji u frižideru.

ČISTAČ JETRE

Grožđe sadrži jabučnu i vinsku kiselinu, pektine, odnosno materije koje usporavaju resorpciju masti, tanine, među kojima posebno antocijan, važan za obnavljanje krvi. Od vitamina sadrži vitamin A i C, i vitamine B grupe, a od minerala kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum. S obzirom na to da sveži sok sadrži takođe sve ove sastojke, predstavlja izuzetan čistač jetre, a takođe pomaže pri izbacivanju urinske kiseline iz tela.

DIJETA

Ukoliko zdravlje dozvoljava, dvadesetak dana treba držati dijetu sa grožđem, koja se smatra jednom od najboljih. Preporučeno je da se jede 1 do najviše 2 kilograma grožđa, bolje crnog jer je zdravije i čisti organizam od raznih toksina. Ne samo što će se skinuti višak kilograma nego će se regulisati varenje i apetit, a koža će zablistati svežinom. Naravno, potrebno je i da dodatna hrana bude nemasna i lagana.

S druge strane, vino kao najznačajniji proizvod od grožđa, predstavlja dobar antioksidans koji štiti krvne sudove i srce. Istovremeno, povećava nivo estrogena, deluje baktericidno i usporava delovanje virusa. Ovo se posebno odnosi na crno vino, ali ga treba piti u umerenoj količini, odnosno sto mililitara dnevno.

EKSTRAKT

Kožica i seme crnog grožđa, koji se odbacuju dok se pravi vino, predstavljaju riznicu lekovitih sastojaka. Od ovih “otpadaka” istraživači na madridskom Univerzitetu napravili su ekstrakt GADF, koji je izuzetno bogat vlaknima i antioksidansima. Ukoliko se doda svakodnevnoj ishrani, ovaj grožđani ekstrakt može da prepolovi rizik od srčanih napada, jer smanjuje krvni pritisak povoljno i loš holesterol.